Naprečac sam odlučila. Godišnji odmor u jeku sezone po luksuznim hotelima i morskim letovalištima više me nije privlačio. Sita sam bila cike dece i gužve po prepunim plažama. Ovaj put želela sam odmor u šumskoj tišini, da se opijem reskim planinskim vezduhom. Uostalom, preplanula boja može se dobiti i sunčanjem na živopisnim proplancima. I tako, izbor je pao na Vrnjačku Banju.
– Provedi se lepo, ali nemoj da se zaljubiš! – Zlobno me je ispratila koleginica sa posla.
Narednog dana obrela sam se u Vrnjačkoj Banji i odsela u apartmanima Vile Lenka 2. Ovo mesto je kapo iz raja, upravo tako mi je bilo potrebno da ponovo napunim svoje istrošene životne baterije. Šetnje po prostranom stoletnom vrnjačkom parku i ničim nepomućeni mir melemno su delovali na mene, posle jalovog i mukotrpnog ljubavnog potucanja, na kome sam susretala pravu malu galeriju muških tipova, počev od dobro poznatog „maminog sina“, pa do muškarca tako dirljivo zaljubljenog u svoj egoizam, a i da ne pominjem mačo-tipove i one najgore-muške šoviniste.
Prvih nekoliko dana sam upoznavala Vrnjačku Banju ali je i Vrnjačka Banja, za to vreme, upoznavala mene. Konobar od dvadesetak godina, nekoliko puta sam ga zaticala kako me guta pogledom, ponudio se da mi pokaže Vrnjaču Banju. Pristala sam, i ako sam se na polasku zarekla da neću prihvatati nikakve muške ponude, čak i one najnevinije.
Saznala sam da se zove Miloš, da vanredno studira arhitekturu u Beogradu i da ovaj posao konobara obavlja honorarno, preko leta, kako bi mogao da obezbedi novac za knjige i dalje studiranje. Arhitektura, hm. Sad sam bila sigurna da ću Vrnjačku Banju upoznati temeljno, od podruma do krova, kako mi je on u šali rekao. Nije mu smetalo što sam pola decenije bila starija od njega. Rekao je da je negde pročitao da starija žena stimulativno deluje na mlađeg muškarca. Ha, vidi ti njega, ama baš me iznenadio!
Kad nismo šetali po vrnjačkom parku, vreme smo provodili sunčajući se iznad Borjaka, okruženi gustom borovom šumom. Da li znate da se Vrnjačka Banja najbolje može posmatrati sa brežuljaka koji je okružuju?
Miloš je najpre brao raznobrojno šumsko cveće, a onda mi je najkrupnije cvetove uplitao u vitice.
Onako okićenu, obuhvatio bi me rukama, nežno ljubio i svlačio. Prosto sam se topila od njegovih poljubaca. Mada sam dosta o tome čitala, tek tu sam se uverila da je mlaži muškarac u telesnoj ljubavi veoma podsticajan za stariju ženu. Sa njime žena prosto dobije želju da proba nešto novo, još nedoživljeno. Posle svega kada smo se oznojeni odmarali, slušali smo priču vetra u borovim granama, o ljubavi, jednako lepoj, jednako strasnoj, jednako tužnoj.
Poslednjeg dana mog boravka malo smo pričali a najviše smo se ljubili.
– Ne znam kako ću bez tebe, – rekla sam mu na stanici, čekajući autobus. – Napiši mi svoj telefon da mogu da te nazovem i da se ponovo dogovorimo gde da se vidimo.
Dok su me suze pekle, pružila sam mu gotovo praznu kutiju od cigareta. U njoj je bila ostala još samo jedna nepopušena cigareta.
Kada je autobus krenuo, dugo sam gledala kako se njegova figura smanjuje i na kraju nestaje. Posle, od suza, koje su nagrnule, više ništa nisam videla.
– Tako si mi lepo pocrnela! -Uzviknula je moja koleginica ljubeći me, pošto smo se sutradan srele u kancelariji. -Prosto mi sva sijaš! Da se nisi možda zaljubila u Vrnjačkoj Banji?
Tog momenta sam zadrhtala. Prisetila sam se kako sam juće, doj je autobus pravio pauzu u Velikoj Plani, nakon što sam pripalila poslednju cigaretu, mahinalno, nerazmišljajući, bacila praznu kutiju od cigareta na kojoj je bio napisan Milošev telefonski broj.
-Ne… -Odgovorila sam u bunilu.
Autor
Branko Nikolić
