Približava se Nova godina, a sa njom i problemi za 16-godišnjakinju kao što sam ja. S obzirom na veličinu Vrnjačke Banje i specifičnost njene sredine, u odnosu na vršnjakinje iz većih gradova, problemi su mi izgledali ogromni kao njujorški neboderi.
Prvo, bilo je potrebno ušljakati se na dobru žurku, a zatim i ono glavno, osvojiti vrhunskog tipa, tako da ostalim frendicama od zazubica poispadaju zubi. Prvi problem sam na svoje veliko zadovoljstvo rešila, ali povodom drugog postavilo se neizbežno pitanje: kako da nabacim „novo perje“? I ovo pitanje bih rešila, ako bi mi ćale ili keva dali mali predujam, koji bih ja njima pošteno vratila čuvajući malu decu. Ali, keva je bila kategorična: „Ne, ormar ti je pun haljina“!
Nisam htela da se sa njom natežam ubeđujući je da su to, u stvari, otrcani đubretarci, kišni mantili i iznošene školske haljine. Mudro sam zaobišlla i ćaleta zbog njegovog hroničnog minusa na tekućem računu i okomila sam se na stariju sestru.
– Ruke k sebi balavice!-odbrusila mi je. -Ormar ti je pun garderobe. Ni sama ne znaš šta sve imaš u njemu! Pokunjena, vratila sam se kevi, pokušavajući da joj napipam slabu tačku.
-Čini mi se da ti je svetloplava haljina najlepša od svih koje imaš, – poklopila me je, prekidajući dalji razgovor na tu temu. Nisam imala kud.
I tako sam, eto, pošla na tulum u toj bebastoj svetloplavoj haljini. Normalno, u takvom izdanju svi moji planovi u vezi sa osvajanjem dobrog frajera predstavljali su sada za mene samo pustu želju. Umesto da budem „trendi“, ja sam izgledala krajnje bezazleno. Sa zavišću sam posmatrala drugarice kako se šepure u modnoj odeći, mažnjavajući tipove od kojih pamet da ti stane, dok sam ja pored njih igrala ulogu statiste.
A onda, pojavio se on, number one u našoj školi. Primetila sam kako me posmatra. Sigurno je u sebi razmišljao kako balavica kao što sam ja treba zabraniti dolazak na žurke. Usput, verovatno me je i sažaljevao. Zbog toga sam skoro pala na teme kad mi je prišao i zamolio me za igru. Činilo mi se da sanjam.Frendise, koje me do maločas nisu ni primećivale, sada su pucale od zavisti, a super-tipovi počeli su da se domunđavaju i da prave račun bez krčmara, ko će prvi sa mnom da zapleše sledeću igru.
Međutim, krčam Steva u mom zagrljaju, moj „number one“ i ja, više nismo hteli da se razdvajamo. Čim se melodija završila, povukao me u kuhinju, tobože da se osvežimo. Sa uživanjem sam odpila nekoliko povećih gutljaja soka i odmah krenula u napad, igrajući na prvu loptu.
– Odkud baš na mene da baciš oko, pored tolike ženskadije?- pitam ga. Odgovorio je gledajući me pravo u oči:
-Znaš, od svih riba ovde, jrdino ti izgledaš normalno, hoću reći prirodno. Ove našminkane, izgledaju kao lutke u izlogu, prave lujke. Uobražene folirantkinje, pa se čovek plaši bilo šta da ih pita, a kamoli da zapleše sa njima.
Nisam mogla ušima da verujem. On, koji je ojadio toliko devojačkih srca, u stvari se bojao devojaka. Tako-reći u sekundi sam ga pročitala. Shvatila sam da nije nikakav super-momak, već momak koji nije bio svestan da izgleda super. Bez obzira na to, imao je nešto u glavi i nije „padao“ na ambalažu i pozu.
Po drugi put te večeri, dakle, doživela sam iznenađenje, slušajući ga.
-Baš i je dražesna ova plava haljina, čini te još pripodnijom, neizveštačenom.
-Hvala, -jedino sam to uspela da promucam od iznenađenja.
I tako, na početku Nove godine u Vrnjačkoj Banji, započela je moja nova ljubav. Ko zna da li bi mi se išta od svega toga desilo da kojim slučajem nisam obukla plavu haljinu.
Autor
