Masno meso i začinjena, teška jela leti ne treba konzumirati ako je moguće. Hladne salate, sir, voće, jaja, riba, bareno povrće više prijaju nego vrela supa ili čorba.
Čaša hladnog piva donosi privremeno osveženje, ali će dve ili tri zagrejati organizam još više.
Voćni sokovi su, naprotiv, vrlo preporučljivi, a ne preterano hladna voda, kako bi se izgubljena tečnost nadoknadila.
Neki narodi piju vreo čaj da bi se rashladili. Ima logike u tome: vreo čaj izaziva znojenje, čime se telo rashlađuje. Ali, znojenjem se gubi i so, pa se savetuje da hrana u toku vrelih dana bude jače posoljena.
Preterano hladna hrana i piće nisu preporučljivi, jer opterećuju krvotok i organe za varenje više nego što je potrebno, a mogu dovesti i do upale grla, želuca i creva.
Izbegavajte jako gazirana pića.
Naglo uzimanje većih količina hladne vode, ili nekog previše rashlađenog napitka razblažuje želudačne kiseline i slabi sposobnost uništavanja bakterija, pa može da dovede do dijareje.
Najbolje je uzimati sveže voćne sokove, mineralnu vodu, tople čajeve.
Korisno je i uzimanje kafe (ne više od 3 do 4 šoljice), jer kofein stimuliše krvotok, a najbolje je ako je razblažena mlekom ili sladoledom.
Alkoholna pića šire krvne sudove u koži, čime se dobija utisak još veće toplote.
Alkohol slabi reflekse, što je opasno kod plivanja ili bavljenja nekim drugim sportom.
Ako iz bilo kog razloga morate da uzmete neko alkoholno piće, neka to bude veoma razblaženo vino.
Staro pravilo iz tropskih predela važi: što manje alkohola leti, i nikad ne pre zalaska sunca.
Napisao
