Neprekidno trošenje energije kroz čovekov život nas prisiljava na njeno takođe neprekidno obnavljanje putem hrane koja osigurava energetske materije za stvaranje toplote, rada osnovnih životnih organa i obavljanju poslova. Kod nas je uobičajeno izražavanje energetskih potreba organizma kao i energetska vrednost hrane u jedinici kilokalorije. Taj je termin od 1987. godine odlukom Organizacije za ishranu i poljoprivredu – (svetske zdravstvene organizacije) zamenjen jedinicom Joul (džul).
Prema tome:
1 kcl=4,184 kilojoule (kj) ili
1 kj=0,239 kcal
U svakodnevnom životu govorimo o kalorijama, pri čemu podrazumevamo kilokalorije, ili o džulima, a podrazumevamo kilo džule. Potrebe pojedinca za energijom koju dobijamo iz hrane zavise od osnovnog, bazalnog metabolizma, tj. Od energije potrebne za rad životnih organa (srca, pluća, bubrega i dr.), za održavanje stalne telesne temperature, ali energija se troši i na varenje, fizički rad i svakodnevnu aktivnost. Svako može sam da odredi količinu energije koju utroši u toku dana, pri čemu je potrebno da uzme u obzir da se sa godinama energetske potrebe smanjuju, jer se smanjuje i fizička aktivnost, kao i bazalni metabolizam. Dakle, energetske potrebe jednog tridesetogodišnjaka koji se uz to možda bavi i nekim sportom, svakako su veće nego iste potrebe šezdesetogodišnjaka koji više nije ni izdaleka toliko aktivan koliko je nekad bio. Klima, naročito ekstremne temperature vazduha zahtevaju od organizma povećanje ili smanjenje energije koju dobija iz hrane: niske temperature, naročito ako se čovek kreće po hladnoći, zahtevaju pojačanu ishranu u odnosu na onoga koji sedi u toploj sobi zimi. Ako hranom uzimamo više energetskih materija nego što nam je neophodno, onda se gojimo, i obrnuto, kada je naša hrana siromašnija energetskim materijama nego što to zahteva naš način života, onda mršavimo. Na tom principu su zasnovane dijete za mršavljenje ili gojenje.
Napisao
