USKRS NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK... Ceo tekst
Category Archives: Ljubav
Šta je to vera
Verovati u Boga znači biti spreman da umres za Hrista i Njegovih zapovesti radi, biti ubeđen da ti smrt za njega donosi život.Ti jeftino daješ za skupo, siromaštvo za Večno bogatstvo, ništavnost za istinu i večnu Slavu beskrajnog, neprolaznog, večnog vremena. Ali vera je i kada ne stičemo zemaljska blaga, kada sve vidljivo smatramo za dim i trulež, vera je poznavanje Hrista. Vera u Hrista sastoji se u tome da sve podnosimo bez roptanja, sa strpljenjem i ljubavlju prema Bogu, da sa radošću, blagodarnošću i smirenjem podnosimo sva iskušenja, sve muke i nevolje, dok se Bog ne smiluje i ne pogleda na nas. Vera u Hrista je raj za dušu. Bog je od postanja sveta sve predvideo: ko će biti njegovi verni koje će On prizvati, opravdati, proslaviti i pokazati sličnima liku slave svoga Sina. I tako, Gospod je one koje je prizvao, učinio besmrtnima kroz Sveto krštenje pomoću blagodati Duha Svetoga. Hristos ih je tajno učinio sinovima Božjim, pretvorivši ih iz smrtnih u besmrtne i predavši im Božje zapovesti, kao nekada Adamu. Adam je, međutim, te zapovesti pogazio i nije poslušao Gospoda…... Ceo tekst
Moja ćerka iz Vrnjačke Banje
Bio je ovo jedan od onih dana kada je čovek od ranog jutra nesrećan. Ništa mu ne polazi za rukom, čak ni kuvanje jutarnje kafe bez šećera, a da ne govorimo o meko kuvanim jajima ili nekom ozbiljnijem doručku. Napolju je kišilo jednolično i dosadno, kako to može samo u jesen. Nad Vrnjačkom Banjom vladalo je sivilo, a priroda je bila zaogrnuta otrcanom prljavo-žutom bojom. Povremeno bi, među kućama i polugolim krošnjama, zaorgijao vetar, lupajući kapcima i slabo zatvorenim vratima, da bi odmah potom neočekivano i urnebesno zakovitlao papirne i plastične kese. Bilo je hladno i mirisalo je na skorašnji sneg. Ni sam ne znam kako i zašto, toga dana sam se popeo na tavan roditeljske kuće, u kojoj sam živeo čitavog svog života. Dok su mi majka i žena bile žive, to je bio dom kakav se samo poželeti može. Tu sam doživeo sve one lepe i radosne trenutke, ali i one tužne, koji su se posle smrti moje majke, zatim i supruge Milice sve više rojili, a kojih se ne bih prisećao. Otkad sam ostao sasvim sam, kuća je izgledala očajno prazna. Najviše me je ubijala nepodnošljiva tišina. Povremeno, imao sam osećaj da će se vrata sobe iznenada otvoriti i da ću čuti glas svoje Mice, kako sam joj tepao. Taj osećaj me je sve ređe pohodio. Tog jutra, dakle, obreo sam se na tavanu, u polumraku i prašini. Kroz malen prozor jedva se probijala dnevna svetlost, poigravala i treperila u gustoj paučini. Dok sam koračao prema uglu u kome su stajale stare stvari, pod mojom težinom zaškripale su crvotočne daske, a paučina mi se lepila za lice i kosu. Za oko mi je, onda zapao smotuljak starih požutelih pisama, koja su bila uvezana crvenom vrpcom. Oduvao sam sa nih prah i otvorio jedno. Bilo je adresirano na mene, iz davne sedamdesetosme, godinu dana pre nego što ću da se oženim Milicom. Počeo sa da čitam: „Ovo je ne znam koje pismo po redu koje ti pišem, dragi Milane, ali sigurna sam da je poslednje. Zar posle svega što se dogodilo među nama, ne zaslužujem ni reči objašnjenja? Zar je naša ljubav bila iluzija? Ili sam ti bila samo usputna zabava? Bez obzira na sve, treba da znaš da i ja imam svoj ponos. Zbog toga sam odlučila da tvoje i moje dete odgajam sama. Znaj da je moja odluka čvrsta i nepokolebljiva. Ako nekada budeš poželeo da vidiš dete, nemoj doći, jer si se svojim postupcima i ponašanjem odrekao svog prava na njega. Zbogom! Marija“ Zadrhtao sam. Ruke su počele da mi se tresu. Marija, Marija moje mladosti. Marija, moja prva ljubav, a čini mi se da je bila i jedina. Marija, koju sam neočekivano izgubio, pošto je iz Kraljeva, bez pozdrava, iznenada otišla za Beograd, na studije. Nikada mi se više nije javila. Kontakt smo uspostavili tek kada se udala, dok sam ja odavno bio oženjen njenom sestrom Milicom. Uzbuđenje je u meni raslo, jer sam bio na pragu tajne, koju je neko godinama skrivao od mene. Sva pisma sam otvorio i, pošto sam ih pažljivo pročitao, složio sam kockice. Pa, to je uradila moja majka, kroz glavu mi je sevnulo. Kako je mogla tako nešto da mi učini? Kako je mogla da prećuti ovako važnu stvar za mene? Tek sada vidim da ona Mariju nikada nije volela.Svemogući bože, pa ja imam ćerku! Tanja je moja kći, moja krv!... Ceo tekst
Bezimeni ljubavnici
Baš ovih dana, dok sam se mučio oko teme za novu priču, iz razmišljanja me trgla zvonjava telefona. Na drugoj strani žice bio je bibliotekar iz Vrnjačke Banje. Tako mi se predstavio, navodeći tazlog javljanja: – Čitam priče koje objavljuju pojedini časopisi, u kojima opisuje životne sudbine ljudi, i veoma su mu se svidele. Voleo bih kada biste došli u Banju da vas upoznam i da vam u kratkim crtama ispričam događaj koji je uzdrmao ovu našu učmalu banjsku svakodnevnicu. Verujem da ćete od toga da napravite dobru ljubavnu priču. Sedmo čulo mi je govorilo da sam na tragu podataka od kojih može da ispadne grom – priča. Ubrzo sam se obreo u Vrnjačkoj Banji i upoznao bibliotekara. Bio sam u pravu kada sam očekivao prvorazredan materijal. Tako su nastali „Bezimeni ljubavnici“.... Ceo tekst
Osveta u Vrnjackoj Banji
Rešila sam da napustim svoj rodni grad. Iako je odluka doneta na prečac, nije mi bilo žao. Sama treba da ispaštam svoje grehe zbog brzopletih i nepromišljenih odluka, a ponajviše zbog zadrtosti. Dok je autobus napuštao Vrnjačku Banju, setila sam se mamine uzrečice, kojom je znala tako često da okonča naše prepirke: Dobre devojke udaju se u svom rodnom gradu, a loše…... Ceo tekst
Čudni su putevi srca
Nadolezeća jesen umotala je Vrnjačku Banju u svoje duge lepršave skute, dok su vazduhom treperile nijense žute boje. Okolina je sva mirisala i prosto me opčinjavala. Takoreći otvorenih usta, iako to nije uljudno, posmatrao sa kako se priroda presvlači na prelazu godišnjih doba.... Ceo tekst
Vrabac i Lastavica u Vrnjačkoj Banji
Obožavala sam rana letnja jutra, kada su svi ukućani zbog nekih poslova bili odsutni i kad sam neometena mogla „carujem“ po kući. Dok sam pripremala kafu, krajičkom oka kroz zavese na prozoru kuhinje primetila sam nestašnog vrapca – uljeza kako je tu, na simsu zgrade, prosto navalio na lastu. Taj mali mrkokljunac sigurno se jutros muvao oko njenog gnezda, na krovu, i dosadjivao joj, trpajući se tamo gde mu nije bilo mesto. Pokušava da izigrava nekakvog ptičjeg zavodnika.... Ceo tekst
Da li je to bila ljubav
– Ustaj bitango! – podviknula je oštrim glasom. – Vreme je da pokupiš prnje i da se čistiš!... Ceo tekst
Plava haljina
Približava se Nova godina, a sa njom i problemi za 16-godišnjakinju kao što sam ja. S obzirom na veličinu Vrnjačke Banje i specifičnost njene sredine, u odnosu na vršnjakinje iz većih gradova, problemi su mi izgledali ogromni kao njujorški neboderi.... Ceo tekst
